Analiza RTG snimka je važan korak u dijagnostici. Ukoliko imate simptome (bol, otok, otežano disanje, povredu…), vaš lekar može tražiti RTG kako bi stekao bolji uvid u stanje vašeg tela. Na osnovu toga se odlučuje da li je potrebno dalje ispitivanje ili terapija.

Predstavlja jednostavnu, bezbolnu i brzu dijagnostičku metodu kojom se pomoću rendgenskog zračenja prikazuje unutrašnja struktura tela – najčešće kosti, ali i pluća, zglobovi i neki meki organi. Savremeni RTG aparati koriste minimalne doze zračenja, značajno manje od skenera, a zaštitne mere se preduzimaju uvek kada je potrebno.

Nakon što se snimak napravi, specijalista radiolog detaljno ga pregleda i opisuje šta se vidi. Njegov izveštaj sadrži informacije o: prisustvu preloma ili naprsnuća kostiju; znakovima zapaljenja, infekcije ili degenerativnih promena (kao što je artroza – okoštavanje); promenama u strukturi ili položaju kostiju i zglobova; zadebljanjima, suženjima ili proširenjima (na primer kod pluća, rebara, kičme…); eventualnim abnormalnostima u mekim tkivima ili organima (npr. senke na plućima).

Ako dobijete izveštaj na kome piše da je nalaz uredan, to znači da radiolog nije uočio nikakve promene koje bi ukazivale na bolest ili povredu. 

RTG redstavlja jedan sumacioni snimak pa njegova analiza može da bude otežavajuća i limitirana. Takođe, RTG ne prikazuje sve strukture u telu – na primer, ligamenti, tetive, hrskavice i sitne promene u mekim tkivima se ne vide jasno. Iz tih razloga lekar, nakon RTG snimanja, može uputiti pacijenta na dodatne pretrage (npr. ultrazvuk, CT, MR).